Svemirska letelica Juno je poslala niz potpuno novih slika sa orbite oko najveće planete u solarnom sistemu. One prikazuju gasnog dzina u neviđenim detaljima. Ovo bi trebalo da bude finale “Juno”-ove osmogodišnje misije u orbiti oko Jupitera, koja će se završiti neizbežnom smrću automatske stanice.
Svemirska letelica nazvana po prelepoj (i ljubomornoj) supruzi vrhovnog antičkog rimskog boga istražuje planetu koja je po njemu nazvana, već osam godina. Stigavši u orbitu oko Jupitera 2016. godine, Juno je već napravila hiljade slika ovog diva. Ali najnovije, prema NASA-i, su nešto posebno.
Nakon što je završila svoj 66. bliski prolazak pored planete krajem oktobra, Juno je postavila Jupiter kao cilj prave foto-seseije. Blizina putanje svemirske letelice polovima bila je posebno korisna, omogućavajući fotografisanje Jupitera iz nekoliko neočekivanih uglova i postizanje impresivnih detalja.
Dvo-megapikselska JunoCam bila je odgovorna za tehnički deo posla. Njena rezolucija omogućila je da se uoče sitni vrtlozi višebojnog gasa, odražavajući složenost i nepredvidivost vremenskih uslova u ovom olujnom svetu. Zatim su sirove fotografije dospele u ruke “civilnih” volontera NASA-e, koji su im dali završni izgled koji sada vidimo. Kao što tim Juno ističe, ovo su najdetaljnije slike Jupitera u celoj istoriji njegovog proučavanja.
Trenutno, dva aparata se kreću prema gasovitom divu, koji bi trebali preuzeti “palicu” u njegovom proučavanju od “Juno”-a. To su JUICE, lansiran 2023. godine, i Europa Clipper, lansiran ove jeseni. Zanimljivo je da će se oni sresti u letu: drugi uređaj će preteći prvi i stići do Jupitera celu godinu ranije – već 2030. godine. Što se tiče Juno-a, njena sudbina je već određena i približava se kraju. Tokom svog 76. perigeja, koji će se odigrati 15. septembra 2025. godine, istraživačka stanica će proći kroz atmosferu diva velikom brzinom i potonuti u njene vruće gasovite dubine. Sve to se radi kako bi, u slučaju iznenadnog kvara uređaja, on ne bi udario u jedan od Jupiterovih satelita, na kojem bi potencijalno mogao postojati život, i time izazvao nepovratnu štetu u Sunčevom sistemu.
Preuzeto sa prokosmos.ru
