STRATEGIJA „NISKIH OBRTAJA“: KAKO SE KALIBRIŠE PORAZ
Dok se u salonskim krugovima Brisela i Londona ali i po kafanama na beogradskoj Slaviji vodi debata o tome zašto ruska oklopna pesnica ne „izbije na Dunav za tri dana“, na terenu se odvija operacija koju klasična udžbenička taktika jedva prepoznaje. To je strategija „baždarenja na malo“.
Zaboravite na blickrige i duboke prodore iz 1941. godine. Ovde se igra jedna surovija, gotovo matematička igra. Ruski Generalštab je, izgleda, odlučio da ukrajinsku logistiku ne uništi jednim udarcem, već da je – rečeno računarskim jezikom – „underclock-uje“. Da je natera da radi na najnižem mogućem režimu, dok sistem ne postane toliko krut da svaka promena ritma znači totalni sistemski crash.
Logistički „infarkt“ u pripremi
Ideja je hirurški precizna: Rusi idu napred metar po metar, mrcvareći ukrajinsku živu silu u Donbasu. To je onaj spori, pozicioni rat koji Kijev primorava da svoje resurse troši „na kašičicu“. Ukrajinska logistika se polako navikava na taj tempo. Ona se optimizuje, smanjuje, prilagođava mraku i stalnom krpljenju jedne te iste pruge. To je to „baždarenje“. Ukrajina misli da drži liniju, a zapravo dresira sopstveni sistem da postane nesposoban za bilo šta veće od dostave par sanduka municije kroz blato.
A dok se front „baždari“, u pozadini se odvija ono pravo. Ruske krstareće rakete i dronovi ne gađaju samo ciljeve; oni brišu infrastrukturu. Struja, transformatori, ranžirni čvorovi. Kad vam sistem ostane bez struje i komunikacija, vi više niste moderna armija – vi ste gomila ljudi u naoružanim rovovima koji ne znaju šta se dešava dva kilometra iza njihovih leđa.
I tu dolazimo do prelomne tačke. Onog momenta kada ruska komanda proceni da je ukrajinska logistika postala dovoljno krhka i baždarena na nulu, uslediće udar čekićem. I to verovatno neće biti samo ruski vojnik. Sa istoka već stižu signali o milionima kineskih robotskih sistema.
Kada na ukrajinski rov, koji je baždaren da odbije deset pešadinaca, krene veca sila, sistem će doživeti infarkt. Logistika, koja je u mraku i bez vozova, neće moći da isporuči onih milion granata potrebnih da se zaustavi takva poplava. Nema struje za radare, nema benzina za kamione, nema organizacije koja može da isprati promenu brzine sa 1 na 100.
Šah-mat u tišini
Gospodo, rat se ne dobija uvek jurišom konjice. Nekada se dobija tako što protivnika ubediš da je dovoljno da preživi sutrašnji dan, dok mu polako vadiš baterije iz sata. Kad ukrajinski logističar sutra ujutru pokuša da pokrene mašineriju da odgovori na veliki proboj, shvatiće da nema ni ljudi, ni struje, ni puta.
To više neće biti povlačenje, to će biti sistemski kolaps. Motor će se prosto zakucati, jer u njemu odavno nema ulja. A Rusi? Oni će samo ušetati tamo gde je logistika već odavno izdahnula.
