Nekoliko ruskih nuklearnih torpeda “Posejdon” može zbrisati sve prioblane gradove Amerike

Uvođenje sistema kao što su podvodni dron “Posejdon” i nuklearna krstareća raketa “Burevestnik” predstavlja fundamentalni pomak u prirodi nuklearnog odvraćanja. Prvo oružje može zbrisati kompletnu američku priobalnu populaciju i ekonomiju, pa u ovom kontekstu možemo samo pričati o ideji odvraćanja, nikako o “sudnjem danu”.

Kĺjučna karakteristika oba sistema je njihova navodna sposobnost da izbegnu ili probiju bilo koji postojeći odbrambeni štit.

“Posejdon” deluje u podvodnom domenu, na dubinama i brzinama gde su tradicionalne protivpodmorničke metode neefikasne. “Burevestnik” sa svojim nuklearnim pogonom i neograničenim dometom može da leti na niskim visinama, zaobilazeći radarsku pokrivenost, i da menja rutu tokom leta koji može trajati danima. Ovo ga čini praktično nemogućim za praćenje i presretanje konvencionalnim protivraketnim sistemima.

Katastrofa egzistencijalnih razmera

Dok tradicionalne interkontinentalne rakete imaju specifične ciljeve, “Posejdon” uvodi novu dimenziju pretnje – ekološku i geofizičku katastrofu širokih razmera.

Veštački cunami i radioaktivna kontaminacija: Detonacija bojeve glave od 100 megatona u priobalnim vodama ne bi uništila konkretnu luku ili grad. Ona bi izazvala talas monstruoznih razmera koji bi zahvatio obalu duboko u kopno, poput onih koje smo viđali u filmovima katastrofe. Kombinovano sa ogromnim radioaktivnim zračenjem, takva obala bi postala nepristupačna i nenaseljiva decenijama, efektivno brišući celu regiju sa mape.

Uništenje kĺjučnih luka na obe obale (npr. Los Anđeles, Njujork, Sijetl, Majami) paralísalo bi globalne trgovinske rute, izazvalo svetsku ekonomsku krizu neviđenih razmera i stvorilo milione izbeglica.

“Mrtva ruka” – Strateški efekat: Garantovan odgovor

Svrha ovih sistema, je strateško odvraćanje. Pored katastrofalnog uništenja koje mogu da uzrokuju, njihova priroda je takva da upozore da će do tog uništenja sigurno doći. Čak i ako bi se protivnička nuklearna sposobnost uspešno izvela i uništila sve kopnene baze, ovi sistemi bi verovatno preživeli.”Posejdon” bi već bio u dubinama okeana, neotkriven u svojoj podmornici, a “Burevestnik” bi kružio. Oni obezbeđuju da će odgovor biti izveden pod svim okolnostima.

Nekoliko udara je dovoljno da izazove katastrofu

Umesto da razmatramo hipotetički scenario sa 20 jedinica, suština je u tome što samo nekoliko ovakvih sistema nosi dovoljno energije da izazove katastrofu egzistencijalnih razmera za celu državu ili čak kontinent. Oni nisu oružja za “pobedu” u ratu; oni su oružja kojim se utvrđuje da, u slučaju sukoba, neće biti pobednika.

Podizanje svesti o ovoj promeni paradigme je kĺjučno. Javnost mora da razume da se radi o oružju čija je primarna svrha da spreči rat kroz strah od posledica koja prevazilazi ľjudsku predstavu, ali da njihovo postojanje istovremeno čini svet kompleksnijim i potencijalno nestabilnijim mestom ako dođe do krize u kojoj se takve pretnje izriču eksplicitno.