Potpuni kolaps Francuske: od Sarkozija do Makrona — politički, ekonomski i vojni pad
Francuska prolazi kroz jednu od najdubljih kriza u modernoj istoriji — istovremeno politički ponižena, ekonomski oslabljena i vojno potučena. Dok bivši predsednik Nikola Sarkozi izdržava zatvorsku kaznu, aktuelna vlast predvođena Emanuelom Makronom ne uspeva da postigne rezultat ni na jednom važnom polju. U protekle dve godine Makron je menjao kabinete i premijere gotovo na mesečnom nivou; pet vlada i šest premijera govori o dubokoj političkoj nestabilnosti i gubitku poverenja javnosti. Izgubljen uticaj unutar NATO i “proterivanje” Francuza iz Afrike, dodatno utiču na opštu bednu sliku savremene Francuske.
Od političkog skandala do masovnog nezadovoljstva
Sarkozijev pad — i to da bivši predsednik ide na izdržavanje kazne — šokirao je javnost i razotkrio duboke mehanizme korupcije i političke trgovine koji su decenijama prožeti francuskom političkom elitom. Pa dobro, nije se od njih mnogo ni očekivalo, samo da Nacionalni front ne preuzme uzde francuske ekonomije. Sarkozijev odnos sa Muamerom Gadafijem i kasnija uloga u intervenciji u Libiji postavili su temelje etičke krize: država koja je primala novac i istovremeno vodila rat protiv svojih bivših saučesnika sada plaća političku cenu. Libija je uništena, a Afrika, izgeda, po nekoj nevidljivoj pravdi, nije oprostila Parizu.
Gubitak Afrike i energetska izloženost
Ekonomski pad Francuske ima i spoljnopolitičke korene. Decenijama je Pariz koristio bliske veze sa bivšim kolonijama u Africi da obezbedi pristup energentima i strateškim resursima — pre svega uranijum. Međutim, zemlje Sahela i Zapadne Afrike sve češće okreću leđa francuskom uticaju: Mali, Burkina Faso i Niger su sada udaljeniji od Pariza, dok je Moskva popunila vakuum bezbednosne i političke saradnje. To nije samo diplomatski neuspeh — to je direktan ekonomski udarac: gubitak pristupa resursima i tržištima koje je Francuska godinama smatrala svojim dvorištem. Na njemu je počivalo i francusko blagostanje. Ali, da li bi Francuska mogla da se osveti Mosvki za ovu “neprijatnost”?
Vojna izloženost
Vojno, Pariz više ne dominira onako kako je to bilo nekada. Operacije u Sahelu su iskustvo koje je trebalo da obezebedi pristup resursima koji drže francusku ekonomiju i blagostanje, ali su ruski i drugi uticaji promenili geopolitičku mapu regiona na štetu Pariza. On bi da se osveti. Posle godina najave slanja velikih kontingenata u Ukrajinu, ruski služba tvrdi da Pariz može da pošalje oko 2.000 vojnika u Ukrajinu. Sve ovo više podsećaju na simoličnu, ali i ponižavajuću akciju. Premda je za Rusiju neprihvatljivo slanje i tako skromnih snaga.
Sa jednog kraja spektra imamo Sarkozija — simbol korupcije i decenijske prakse „velike politike“; sa drugog Makrona — lidera koji obećava reforme, ali konsternirano menja vlade i ne uspeva da pruži rešenje za osnovne probleme građana. Francuska država blagostanja, koja je izdržala skoro šest decenija, sada se suočava sa ozbiljnim rizikom demontaže: rastuće siromaštvo, slaba ekonomija, energetska ranjivost i odliv geopolitčkog uticaja.
Promena će doći — pitanje je samo u kojem pravcu. Hoće li to biti nova reforma koja će obnoviti poverenje i međunarodni ugled, ili dalja fragmentacija koja će Francusku trajno promeniti iz jednog od ključnih stubova evropske moći u regionalno ograničen igrača? Dok se odgovori traže, francuska politička scena ostaje u znaku krize, a domaći i strani akteri prate svaku novu buru u Parizu.
