U planu je visokorizični diplomatski sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa u Budimpešti, koji podseća na hladnoratovske susrete super-sila. Ovaj događaj, organizovan pod okriljem mađarskog premijera Viktora Orbana, predstavlja izazov kako za međunarodnu diplomatiju tako i za bezbednosne protokole, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Sastanak, koji će teško doneti mir, bi se mogao održati u nekom od čuvenih objekata u Budimpešti, poput istorijskih dvoraca na Dunavu. Ipak, Putinu let do Mađarske podrazumeva složene logističke pripreme, uz razmatranje ruta preko Turske i Srbije kao najrealističnijeg scenarija.Donosimo analizu ruta i njihovih dužina.
Najrealističniji scenario za let ruskog predsednika Vladimira Putina do Budimpešte uključuje ili direktnu rutu preko Kavkaza, Turske, Jonskog mora, Crne Gore i Srbije. Ranije bi ovaj put bio dug oko 2.200 km i oduzimao najviše 3 časa. Sada je zbog izbegavanja Crnog mora, Ukrajine i zapadne Rusije dvostruko duži (5.500 km, preko Kavkaza). Opcija je i produženi put sa diplomatskim posetama zemljama Bliskog istoka i Afrike. Ruta Moskva–Kairo, koja bi izbegavala ukrajinski vazdušni prostor i rizične zone u Krasnodarskom kraju, vodila bi preko Kavkaza, možda čak, i Kaspijskog mora, čineći ukupno oko 4.200 km (let od 5-6 sati). Međutim, kao diplomatski značajnija opcija navodi se mogućnost posete Saudijskoj Arabiji ili drugim zemljama Zaliva, u čijem regionu su se odigrali važni geopolitički događaji. Složenost puta bi objasnila rok od nekoliko nedelja naveden za pripreme ovog putovanja. Takva ruta Moskva–Rijad bi mogla ići preko Kaspijskog mora i Irana, čime se izbegavaju sve NATO teritorije, ali bi zahtevala dodatna pregovoranja o preletu sa zemljama poput Iraka ili Jordana.
Bliski istok i Afrika
Diplomatske posete zemljama Bliskog istoka i Afrike imale bi dvostruku svrhu: omogućile bi bezbedan prelet van NATO vazdušnog prostora i istovremeno učvrstile strateške veze Rusije sa ključnim partnerima u regionima gde Moskva jača svoj uticaj. Rok od nekoliko nedelja za pripreme ukazuje na složenost takvog putovanja, koje zahteva ne samo logističku koordinaciju već i niz diplomatskih pregovora o preletnim pravima i bezbednosnim garancijama. Najkraća ruta preko Poljske (1.100 km) ostaje politički neizvodljiva, i predstavalja bi poniženje, kako za Poljsku, tako i za celu u EU, koje se svom snagom zalžu za eskalaciju sa Rusijom. Slovačka nije problematična, dok ponuda Bugarske za prelet i dalje ostaje suvišna.
Srbija
Ovakav pristup ne bi samo obezbedio bezbednost leta već bi predstavio Putina kao globalnog aktera sposobnog da održava diplomatske odnose van okvira zapadnih sankcija i ograničenja. On bi u Africi ili BI imao šta da obavi, a ostavio bi utisak lidera koji ne mora “da zaobilazi pola sveta” da bi stigao u Evropu, već bi se zadržavanje u Africi ili Bliskom istoku predstavilo kao palnirani diplomatski napor. Jedno je sigurno, ukoliko do sastanka dođe – naša zemlja će imati “čast” da je preleti predsednik RF. Srpski avioni Rafale bi mogli poslužiti kao pratnja, premda bi se ruski predsednik bolje osećao u pratnji aviona MiG-29.
