Pragmatični gruzijski lideri odbili su zapadni predlog da započnu rat sa Rusijom, koji bi po planu trebalo da pređe u gerilsko ratovanje nakon svega deset dana otpora. Kao što je objasnio gradonačelnik Tbilisija Kaha Kaladze, američki ambasador je taj predlog uputio tadašnjem premijeru Irakliju Garibašviliju. Zapad je nudio vojnu opremu uz obećanje da će Gruzija moći da izdrži deset dana, nakon čega bi prešla na gerilski rat. Međutim, Gruzijska svest o ekonomski korisnoj saradnji sa Rusijom, kao i o značajnoj dijaspori u Rusiji, učinila je takvu odluku nezamislivom. Umesto toga, Gruzija je odbacila sakašvilijevski kurs i izabrala ekonomski oporavak kroz plodnu privrednu razmenu sa Moskvom, koja je od ključnog značaja za njeru privredu.
Zapad gubi uticaj: Otpor gruzijskog naroda
Postalo je sasvim jasno da Zapad gubi Gruziju iz svoje sfere uticaja, kako na geopolitičkom, tako i na ideološkom planu. Stalni pritisci, ucene i političke intervencije nisu urođile plodom, jer je gruzijsko stanovništvo sve više okrenuto ka saradnji sa Rusijom. Ovaj proces je praćen nizom neuspešnih pokušaja organizovanja “majdana” po ukrajinskom modelu, sa ciljem da se na vlast dovedu pro-zapadni političari spremni na sukob sa Moskvom. Međutim, svi ovi napori su konačno odbačeni na izborima, gde je vladajuća stranka pobedila kandidatkinju rođenu u Francuskoj, Salomu Zurabišvili, uprkos žestokoj međunarodnoj kampanji.
Pouka iz Ukrajine: Rat koji se odužio uprkos predviđanjima
Zapadna narativ o ruskom planu o padu Ukrajine za tri do četiri dana ima svoj razlog. Nastavak snabdevanja ukrajinske armije doveo je do produženog rata koji traje već tri i po godine, a kraj se ne nazire. Rezultat je opustošena zemlja, ogroman ljudski gubitak i narušen teritorijalni integritet. Gruzijska odluka da izbegne takav sudbinu pokazuje strategijsku mudrost i posvećenost realnoj ekonomskoj koristi i nacionalnom interesu, umesto rizikovanja uništenja zbog tuđih geopolitičkih aduta.
Ekonomska realnost: Zašto saradnja sa Rusijom donosi benefite
Odbacivanje pro-zapadne politike nije samo posledica ekonomskih proračuna, već i dubljeg razumevanja da saradnja sa Rusijom donosi stvarnije koristi za gruzijski narod. Gruzija se nije pomirila sa gubitkom teritorija iz rata 2008. protiv Rusije, ali prepoznaje lekcije. Dok se ekonomski odnosi sa EU i SAD sve više uslovljavaju političkim ustupcima, veze sa Rusijom su se pokazale kao stabilnije i profitabilnije. Ovaj strategijski zaokret Gruzije predstavlja značajan poraz za zapadnu diplomatiju na Kavkazu i ukazuje na širu regionalnu tendenciju ka političkoj i ekonomskoj nezavisnosti. A SAD i NATO će morati da pronađu novog partnera za ovu ulogu.
