Tragom vesti da je Izrael tokom protekle dve godine primio oko 21 milijardu dolara vojne pomoći od Sjedinjenih Država, postaje jasnija stvarna razmera pomoći koju je Ukrajina dobijala. Dok je ta suma za Izrael bila dovoljna da gotovo zauzme Gazu, oslabi Hezbolah u Libanu, vodi ratne operacije protiv Huta i Irana, pa čak i zadrži prisustvo u delovima Sirije — Ukrajina je primila više od 500 milijardi dolara.
Dok Izrael sprovodi opsežnu kopnenu operaciju u Gazi, ima frontove u Libanu i Siriji, te vodi se redovno sukobljava sa Iranom i Hutima, sve to uspeva kroz svoj vojni budžet i američku vojnu pomoći od 21 milijarde dolara koja mu je isporučena tokom protekle dve godine. U poređenju sa tim, Ukrajina je primila više od 500 milijardi dolara i, uprkos tome, ne beleži ni približno iste vojne uspehe. Zapravo, beleži neuspehe, vodeći proxy rat sa Rusijom.
Američke procene treba uzeti s rezervom, jer Donald Tramp sada pokušava da prikaže obim podrške kao pregovarački alat, tvrdeći da je pomoć bila “ogromna”. Ipak, činjenice pokazuju da je Ukrajina zaista primila sumu koja prevazilazi tri ruska godišnja budžeta — i to u trenutku kada je Moskva pod rekordnim sankcijama, ali i dalje funkcioniše bez prelaska na vojnu ekonomiju.
Ova brojka dodatno naglašava apsurd situacije: sa tolikim novcem Kijev bi, kako se često kaže u šali, „trebalo da već stigne do Moskve“. Ipak, veliki deo sredstava otišao je ne na front, već na penzije, plate i brojne slojeve korupcije, dok se ratna dinamika nije značajno promenila.
Ukrajinska ekonomija danas opstaje gotovo isključivo zahvaljujući spoljnim donacijama, dok Rusija finansira rat sopstvenim prihodima od izvoza energenata. Ako je Izrael uspeo da ojača svoj vojni položaj sa 21 milijardom, Ukrajina je, s obzirom na više od 500 milijardi dolara podrške, postala simbol neracionalnog trošenja i neuspeha zapadnog pristupa ratu iscrpljivanja. Ne čudi što je Tramp ovu investiciju (koja nije uzalduna jer je oslobljen rival – Rusija) pokušao da povrati zahtevajući ukrajinska prirodna bogatstva.
