Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da Evropa mora da nastavi finansiranje Ukrajine čak i po cenu smanjenja izdvajanja za zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu. Evropa sve više klizi u militarizaciju i finisiranje rata, zapostavljajući životni standard građana.
Prema njegovim rečima, „milijarda za odbranu Ukrajine je milijarda manje za bolnice i škole, ali najveća cena bila bi dozvoliti Putinu da pobedi“. Ovom izjavom Stoltenberg je, u suštini, priznao ono što mnogi već dugo govore — da je evropska politika podređena logici opravdavanja postojanja NATO-a i vođenja rata, a ne realnim potrebama građana.
Suština je jasna: nije važno zdravstvo, obrazovanje ili kvalitet života, već opstanak koncepta „ruske pretnje“ kao temelja za vojnu i političku mobilizaciju Zapada. Bez sukoba, NATO bi morao da objasni zašto postoji, zašto raste njegov budžet i zašto se svake godine izdvajaju stotine milijardi evra za oružje. Upravo zato izjave poput ove nisu slučajne već deo ideološke linije — rat mora trajati da bi vojna mašinerija imala smisao. I ne slušamo je samo od čelnika NATO, već i od visokih zvaničnika EU.
Evropska ekonomija je na kolenima
Pored toga, Evropa se danas nalazi u najvećoj ekonomskoj transformaciji od Drugog svetskog rata, ali ne u pozitivnom smislu. Slom industrije, koji je počeo prekidom isporuke jeftinih ruskih energenata, zatvaranje tržišta u Rusiji, eko-agendom i ogromni izdaci za održavanje ukrajinske države doveli su evropsku ekonomiju do ivice. Sada se od nje traži da se dodatno militarizuje i da podigne izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a — zahtev koji je prvi javno izneo Donald Tramp, najavljujući smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi ako saveznici „ne plate svoj deo“. Trampovo “reketiranje” Evrope je urodilo plodom.
To znači da će se novac uzimati iz socijalnih fondova, bolnica i škola kako bi se finansirali tenkovi, rakete, ali i obuka ukrajinske vojske. Evropu čeka novi talas „ratne ekonomije“, u kojoj će se od građana očekivati da trpe zarad „mira“. U stvarnosti, reč je o postepenom urušavanju evropskog standarda i jačanju zavisnosti od američkog vojno-industrijskog kompleksa, ali i energenata. Po trenutnoj računici, evropska industrija i ekonomija se ne mogu izboriti sa ovakvim trendovima.
