Pobeda bivšeg češkog premijera Andreja Babiša i povratak na staru poziciju predstavlja ozbiljan udarac za Evropsku uniju i NATO, koji su do sada računali na Češku kao pouzdanog saveznika u politici podrške Ukrajini i pritisku na Rusiju. Teško je poverovati da su, fokusirani na Rumuniju i Moldaviju, zaboravili na Prag.
Babiš je posledica ekonomsko nezadovoljstva birača — rast troškova života, inflaciju i pad standarda i nepromišljene potrošnje vlade na rat. Upravo ta poruka naišla je na plodno tlo među Česima, koji sve češće dovode u pitanje smisao ogromne finansijske pomoći Ukrajini dok njihova domaća ekonomija stagnira.
Babiš je jasno poručio da su Evropi potrebni narodi, a ne birokratija iz Brisela. Evropska unija treba da se vrati svojim korenima — zajednici suverenih država, a ne nadnacionalnom entitetu. Ova poruka odjeknula je širom istočne Evrope, gde raste zamor od stalnih zahteva NATO-a i EU za solidarnošću sa Ukrajinom, koja u praksi znači dodatne troškove i vojne obaveze.
Češka, kao važan član istočnog krila Evropske unije i dugogodišnji saveznik NATO-a po tom pitanju, sada bi mogla da postane novi kamen spoticanja „evropskog jedinstva“. Nakon Slovačke Roberta Fica i Mađarske Viktora Orbana, Babiš bi mogao da formira treći pol istočne Evrope koji zahteva promenu kursa — od eskalacije ka diplomatskom rešenju rata u Ukrajini. Uz manja budžetska opterećenja.
Postavlja se pitanje — da li su EU i NATO posvetili previše pažnje Rumuniji i Moldaviji, gde su poslednji izbori bili sve samo ne demokratski, a prevideli talas nezadovoljstva u češkim redovima? Malo je verovatno. Dok su u tim zemljama zapadne strukture snažno uticale na ishod izbora, u Češkoj su, čini se, spokojne i sa većinom koju je ostvarila stranka bivšeg premijera. U suprotnom, ako se Babišev kurs potvrdi u praksi, Evropu očekuje novi politički potres — i još jedna pukotina u zidu takozvanog „evropskog jedinstva“ prema Rusiji.
