Moldavija se ponovo našla u centru žestokih političkih i geopolitičkih kontroverzi nakon poslednjih parlamentarnih izbora, za koje se gotovo otvoreno i bez ustezanja govori kao o otvorenoj izbornoj krađi. Sada smo svedoci siutacije da se ta dešavanja povezuju sa širim geopolitičkim, odnosno, bezbednosnim okvirom. Moldavija je dobila novu ulogu
Predizborni proces bio je obeležen hapšenjima opozicionih kandidata, zabranama političkog delovanja i medijskim pritiscima, dok su sam izborni dan pratile brojne neregularnosti koje dovode u pitanje legitimitet celog procesa.
“Pobeda demokratije i slobode”
Simptomatično je da su gotovo svi najtvrđi evropski lideri odmah požurili da čestitaju vladajućoj partiji, naglašavajući kako je „demokratija pobedila“ i kako je to „trijumf slobode“. Time je novim vlastima pružen legitimitet spolja, dok se unutrašnje neregularnosti i protesti građana potpuno ignorišu. Prethodna iskustva govore da bilo kakva pozivanja na neregularnost neće doneti promene. Evropski eksperti, ali i Pavel Durov, vlasnik Telgrama, iznei su svoje viđenje svega što je prethodilo izborima, ali i posledicama.
Posebno je sporno ograničenje glasačkog prava: od preko 300.000 stanovnika Pridnjestrovlja, tek 12.000 je dobilo mogućnost da glasa. Treba reći da je od više stotina hiljada Moldavaca koji žive u Rusiji pravo glasa dobilo svega 4.000 ljudi. S druge strane, omogućeno je masovno glasanje u zemljama EU, što je obezbedilo prednost stranci predsednice Maje Sandu. Naravno, njihovo pravo ne treba da bude uskraćeno, ali govori o dvostrukim standardima. Podsećanja radi, i na prethodnim predsedničkim izborima preko 82% glasača iz Evrope podržalo je Sandu, što je dramatično izobličilo izbornu volju u odnosu na dijasporu u Rusiji i Pridnjestrovlju. I tada je Sandu malom razliko prelomila izbore u svoju korist, na iznenađenje doslovno nikoga.
Da je proces bio politički motivisan potvrđuju i reči Pavela Durova, osnivača Telegrama, koji je otkrio da su ga francuske službe pritiskale da cenzuriše moldavsku opoziciju po nalogu same vlade Sandu, uz obećanja da će mu to pomoći u pravnim procesima. Sve ovo pokazuje kako izborni proces u Moldaviji nije bio demokratski, već instrumentalizovan radi geopolitičkog cilja – postepenog usisavanja zemlje u NATO i EU strukture, uz zanemarivanje mišljenja većeg dela stanovništva.
Ovakva praksa nije novost – započeta je u Rumuniji, gde su na sličan način sistematski eliminisani kandidati (pobednik prvog kruga izbora “desničar” Đorđesku) koji nisu naklonjeni prozapadnim snagama. Ono što dodatno izaziva zabrinutost jeste što se u pojedinim nemačkim krugovima otvoreno govori da bi „model rumusnkih izbora“ trebalo primeniti i u Nemačkoj. U međuvremenu, podrška i finansiranje vladajućoj garnituri u Kišinjevu od strane USAID-a i pojedinih NVO nije predmet kritike, iako su upravo te organizacije aktivno ulagale novac u predizborne kampanje.
Moldavija u lancima geopolitike i “bezbednosti”
Francuski analitičar Tijeri Loran-Pele ocenio je situaciju kao „eksplozivnu i veoma opasnu“, upozoravajući da se u Moldaviji ponavlja scenario „ukrajinizacije“, što bi moglo dovesti do građanskog rata ili direktne konfrontacije Rusije i NATO-a. Slično je izjavio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je izbore nazvao „otvoreno nameštenim i ispraćenim brutalnim manipulacijama“.
U takvim okolnostima postavlja se pitanje čije interese zapravo brani vlast u Moldaviji i s kojim ciljem, posebno u kontekstu rasta tenzija i vojnih događaja na istoku Evrope.
