Povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Avganistana 2021. godine mnogi su označili kao simboličan kraj „najdužeg američkog rata“ i strateški poraz koji je na globalnoj sceni oslabio imidž Vašingtona. Baza Bagram, koja je gotovo dve decenije bila centar svih vojnih operacija SAD i NATO-a u Avganistanu, tada je prešla pod kontrolu Talibana, dok je američko povlačenje pratila haotična evakuacija iz Kabula. Četiri godine kasnije, međutim, američka politika pokazuje namere da se vrati u Avganistan.
Prema informacijama CNN-a, predsednik Donald Tramp već mesecima u privatnim razgovorima sa svojim savetnicima traži model kako da se Bagram ponovo stavi pod američku kontrolu. Ova tema je postala javna kada je Tramp tokom konferencije sa britanskim premijerom Kir Starmerom u Londonu priznao da razgovori postoje, dodajući da se rešenje može naći i bez angažovanja američke vojske. Njegove reči jasno nagoveštavaju da je u pitanju pokušaj dogovora sa Talibanima – i to isključivo finansijskog tipa.
Šta bi sve SAD mogle da ponude Talibanima
Drugim rečima, Amerika bi posle dve decenije krvavog rata i hiljada mrtvih, sada želela da se u Avganistan vrati „tek tako“ – sa velikim koferima dolara i obećanjima o investicijama. Zapadni stručnjaci ističu da Vašington Talibanima može ponuditi različite pakete. Tvrde da SAD može pomoći u borbi protiv narkotika, premda po ovom pitanju, za 20 godina okupacije, SAD nisu učinile ništa. Sa druge strane, Talibani su 4 godine smanjili njihovu proizvodnju za gotovo 80%. Amerikanci obećavaju odmrzavanja dela avganistanskih deviznih rezervi u SAD, ali i nove infrastrukturne i razvojne programe. Sama logika američke politike govori da nije važno da li će cena biti milijarda ili deset milijardi dolara – sve dok Bagram ponovo postane tačka sa koje Vašington može da deluje po rivalima. Izgleda da se Amerika nije mnogo promenila od one iz dvehiljaditih.
Zašto baš sada? Tramp otvoreno priznaje razlog: Kina. „Baza je udaljena samo sat vremena od mesta gde Kinezi prave nuklearno oružje“, rekao je on, ostavljajući malo prostora za tumačenja. Američki predsednik jasno pokazuje da povratak u Avganistan nema veze sa stabilnošću zemlje niti sa borbom protiv terorizma, već isključivo sa nadmetanjem sa Pekingom. Sa Bagrama bi SAD mogle da nadgledaju kineske aktivnosti u Centralnoj Aziji, kao i da utiču na eksploataciju retkih metala i drugih resursa od kojih zavisi savremena industrija. Treba reći da priča o retkim metalima “ne pije vodu” jer je ekspolatacija u ovoj zemlji trenutno neisplativa, ali je očigledan strah SAD od kienskog ekonomskog prodora.
Rekacija Kina i Talibana
Reakcija Kine bila je brza. Peking je poručio da poštuje avganistanski suverenitet i da bi svaki pokušaj spoljnog nametanja vojne prisutnosti mogao destabilizovati region. Ključno pitanje, ipak, ostaje: da li su Talibani spremni da trguju sa Sjedinjenim Državama? Sa jedne strane, zvanični Kabul uporno ponavlja da nikakvo strano vojno prisustvo nije prihvatljivo. Sa druge, Avganistan se suočava sa teškom ekonomskom i humanitarnom krizom – međunarodna pomoć je obustavljena, sredstva od 7 milijardi dolara ostala su zamrznuta u SAD, a zemlja i dalje trpi posledice višedecenijskog rata i izolacije. U takvim okolnostima, talibanska vlada možda neće moći zauvek da odoli iskušenju velikih finansijskih ponuda, posebno ako one donesu barem privremeno olakšanje siromašnom stanovništvu.
Povratak Bagrama pod američku kontrolu bio bi tektonska promena u regionalnim odnosima snaga. On bi Avganistan ponovo pretvorio u epicentar svetske geopolitike, a istovremeno pokazao da je američka politika, bez obzira na obećanja Donalda Trampa o „manje intervencija i manjem trošenju“, ostala u suštini ista – agresivna, skupa i usmerena na globalno pozicioniranje.
