U Minsku je došlo do iznenadnog približavanja Belorusije i Sjedinjenih Država – nakon posete specijalnog izaslanika američkog predsednika Džona Koula usledila je serija političkih i ekonomskih poteza: oslobađanje političkih zatvorenika, najava povratka američke ambasade i ukidanje sankcija beloruskoj avio-kompaniji Belavia. Evropa šokirana susretom, Ukrajina još više.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko primio je u Minsku specijalnog izaslanika predsednika SAD Džona Koula, što je označilo početak vidljivog otopljavanja odnosa između Minska i Vašingtona. Tema razgovora bila je normalizacija političkih i ekonomskih veza, a nakon susreta usledili su i konkretni potezi koji ukazuju da obe strane žele da naprave zaokret u međusobnim odnosima. Lukašenko je poručio da je Belorusija spremna da razgovara o globalnim pitanjima u interesu obe države, uključujući rat u Ukrajini i ekonomske tokove. On je posebno naglasio da očekuje nastavak američkih napora u traženju rešenja za ukrajinski sukob i da želi veću objektivnost u pristupu.
Kao jedan od prvih koraka SAD su odlučile da ukinu sankcije beloruskoj avio-kompaniji Belavia, čime je otvoren prostor za obnavljanje međunarodnih letova i poslovne saradnje. Ova odluka istovremeno otvara i nove mogućnosti za Rusiju, koja je suočena sa problemom održavanja svoje civilne avijacije zbog nedostatka rezervnih delova. Iako se u regionu spekuliše da bi preko Belavije Moskva mogla da dođe do zapadnih komponenti za svoje Boeinge, realnost je da Rusija ubrzano menja svoj putnički park domaćim avionima. Sankcije su bile snažan podsetnik da oslanjanje na strane dobavljače može postati ozbiljan rizik, pa je ruska industrija primorana da ubrza razvoj i serijsku proizvodnju sopstvenih letelica.
Lukašenko je istakao i da Belorusija ima ekonomske interese u saradnji sa Sjedinjenim Državama, dok je američka strana potvrdila da je cilj povratak ambasade u Minsk i uspostavljanje punog diplomatskog prisustva. Minsk postaje sve važniji ekonomski i politički partner u kontekstu evroazijskih integracija. Takođe je objavljeno da je Minsk oslobodio 52 politička zatvorenika, među kojima i strane državljane, što je pozdravljeno u regionu. Podseća se da su Lukašenko i Donald Tramp razmenili pozitivne poruke i ranije tokom leta, a da je predsednik SAD čak pozvan u Minsk.
Sve ovo izaziva nelagodu u Evropskoj uniji i naročito u Ukrajini, gde se na proces gleda sa zabrinutošću. Brisel se pribojava da će približavanje Minska i Vašingtona dovesti do novih političkih pomeranja u regionu, dok Kijev strahuje da bi mogao izgubiti deo podrške koja mu je do sada bila ključna.
