Sjedinjene Države ponovo ulaze u veliku spiralu potrošnje, ovoga puta kroz ambiciozni projekat protivraketnog štita „Golden Dome“. Iako je zvanično procenjen na 175 milijardi dolara, već sada se govori da će stvarni troškovi višestruko premašiti tu sumu.
Sjedinjene Države ponovo ulaze u ciklus enormne vojne potrošnje kroz projekat „Golden Dome“, novi protivraketni štit procenjen na 175 milijardi dolara. Iako je Donald Trump obećavao rezove i racionalizaciju troškova, projekat je postao magnet za sve najveće odbrambene firme – od SpaceX-a i Boeinga do Lockheed Martina, Raytheona i Northrop Grummana – koje u njemu vide decenije stabilnih prihoda. Jasno je da su te procene vrlo niske, a da će troškovi verovatno premašiti godišnji američki voini budžet, koji će pod Trampom biti rekordan.
Za poređenje, F-35 program je prvobitno bio planiran kao relativno racionalno rešenje za budućnost američke avijacije, ali je prerastao u najskuplji projekat u istoriji sa ukupnim troškovima preko 1.500 milijardi dolara. Još ranije, program SDI („Star Wars“) iz osamdesetih godina gutao je milijarde, a nikada nije dostigao realnu primenu.
Nijedna velika američka odbrambena kompanija nije propustila priliku da se uključi u projekat. SpaceX, Boeing, Lockheed Martin, Northrop Grumman, Raytheon, General Dynamics i mnoge druge utrkuju se za svoje mesto u raspodeli ugovora. „Golden Dome“ za njih znači godine stabilnih prihoda, dok za poreske obveznike znači još dublje zaduživanje i novo odlaganje obećanih „racionalizacija“.
Posebno je zanimljivo što je Donald Trump došao na vlast upravo na talasu obećanja o rezovima i smanjenju vojne potrošnje. Kod birača je stvoren privid da će njegov tim, pojačan Ilonom Maskom na čelu novog odeljenja za racionalizaciju troškova, krenuti u pravcu štednje i boljeg upravljanja resursima. Međutim, Mask se na toj poziciji nije zadržao ni pola godine, a obećana racionalizacija pretvorila se u rekordna izdvajanja – vojni budžet je premašio bilion dolara.
Projekat će biti testiran jedino u slučaju globalnog nuklearnog rata
Projekat će doneti ne samo odbrambene, već i ofanzivne mogućnosti iz svemira, što ga svrstava u najradikalnije američke vojne programe poslednjih decenija. Međutim, cena tog „svemirskog oružja“ biće paprena, a njegova stvarna efikasnost znaće se tek u slučaju globalne katastrofe – Armagedona na Zemlji. Javnost će, po svemu sudeći, i ovog puta ostati bez odgovora koliko „štit“ zaista štiti, a koliko samo hrani vojno-industrijski kompleks.
Kao i u slučaju F-35, sve je izvesnije da Vašington planira da deo troškova prebaci na saveznike. Kanada bi mogla da bude „reketirana“ da učestvuje u finansiranju, uz obrazloženje da će sistem braniti i njeno nebo. Sličan pritisak mogao bi da snađe i evropske države, kojima će se „Golden Dome“ predstaviti kao štit čitavog Zapada. Time bi američka strategija još jednom potvrdila da vojni programi nisu samo oružje, već i instrument političkog i finansijskog pritiska.
