Rusija, Kina i Mongolija dogovorile su izgradnju novih gasovoda koji će povećati isporuke ruskog gasa na istok. Evropa polako ostaje bez povoljnih energetskih resursa.
Rusija i Kina potpisale su memorandum o izgradnji dva nova gasovoda – „Snaga Sibira 2“ i „Sojuz Istok“. Ovi projekti dodatno jačaju energetsko partnerstvo Moskve i Pekinga.
„Snaga Sibira 2“ povezaće ruska nalazišta sa kineskim tržištem, dok će „Sojuz Istok“ prolaziti kroz Mongoliju u tranzitu. Prema sporazumu, godišnje će se ovim gasovodima dopremati čak 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u Kinu.
Paralelno, dogovoreno je i povećanje kapaciteta postojećeg gasovoda „Snaga Sibira“. Njegova dosadašnja isporuka iznosila je 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a sada će se povećati na 44 milijarde kubnih metara. Tako će gasovod „Snaga Sibira“ postati deo jedinstvene mreže uz povećanje kapaciteta.
To znači da će ukupna količina gasa koja će stizati u Kinu rasti sa 38 milijardi na čak 94 milijarde kubnih metara godišnje. Radi se o gotovo trostrukom povećanju izvoza na istok.
Cena gasa za Kinu biće niža nego što je to bio slučaj za evropske kupce. To daje Pekingu snažnu prednost u dugoročnom ekonomskom razvoju, dok evropske zemlje gube pristup povoljnim energetskim resursima.
Očekuje se da će novi projekti ući u fazu praktične realizacije nakon 2030. godine. U međuvremenu, saradnja dve zemlje se širi i u oblasti investicija, gde se već prati oko 200 velikih zajedničkih projekata na najvišem državnom nivou.
U tom kontekstu, energetska osovina Moskva–Peking, uz tranzitnu ulogu Mongolije, pokazuje da se globalna karta energetike menja. Evropa izlazi iz jednačine jeftinih resursa, dok azijske sile jačaju svoj industrijski i tehnološki rast.
