Rusija lansirala biosatelit „Bion-M 2“: korak ka bezbednim misijama na Mesec i Mars.
S kosmodroma Bajkonur raketa „Sojuz-2.1b“ uspešno je u orbitu dostavila jedinstveni “biosputnik” (satelit sa životinjama ili biljkama) „Bion-M 2“, u čijem se teretu nalazi neobičan „eksperimentalni tim“: 75 miševa i oko 1500 vinskih mušica. Ovi organizmi će provesti mesec dana u svemiru kako bi naučnici ispitali uticaj mikrogravitacije, radijacije i ekstremnih uslova na žive sisteme.
Zašto su „Bioni“ jedinstveni?
„Bion“ program pokrenut je još 1973. godine, kada su u prvi let poslati pacovi, kornjače, insekti i gljive. Cilj je oduvek bio isti – razumeti kako kosmos menja život, i pripremiti uslove za dugotrajne ljudske misije. Rusija je danas jedina zemlja koja i dalje sprovodi ovakve samostalne biološke eksperimente u orbiti.
Dosadašnji rezultati pokazali su da beztežinsko stanje dovodi do atrofije mišića i slabljenja kostiju, ali da se organizmi po povratku oporavljaju za nekoliko nedelja. Potvrđeno je i da insekti mogu da se razmnožavaju u svemiru, kao i da procesi kao što su oplodnja i razvoj embriona mogu da teče u mikrogravitaciji.
„Bion-M 2“ – laboratorija u orbiti
Novi satelit ima orbitu koja omogućava deset puta jače izlaganje radijaciji nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Za mesec dana miševi će dobiti dozu zračenja uporedivu sa tri godine ljudskog boravka na Zemlji. Naučnici će to pratiti uz pomoć specijalnih dozimetara, neprekidne telemetrije i 25 kamera u vidljivom i infracrvenom spektru.
Posebno se prati mušica, koje će u orbiti proći kroz više generacija. To omogućava da se u realnom vremenu analiziraju genetske promene izazvane radijacijom – ključni podatak za buduće ljudske misije ka Mesecu i Marsu.
Život iz kosmosa – eksperiment „Meteorit-2“
Najzanimljiviji deo misije je eksperiment „Meteorit-2“. U spoljašnji toplotni štit kapsule ugrađeni su uzorci bazalta sa mikroorganizmima. Po povratku na Zemlju proveriće se da li su preživeli uslove orbite i ponovnog ulaska u atmosferu.
Ovaj eksperiment direktno se nadovezuje na hipotezu panspermije – ideju da je život mogao biti prenesen kroz svemir kometama i meteorima. Ako mikroorganizmi izdrže svemirske uslove, to bi značilo da je potencijalno moguće „sejanje života“ ne samo na Zemlju u prošlosti, već i na druga nebeska tela u budućnosti. Za planetarnu nauku, to otvara viziju ne samo kolonizacije, već i aktivnog prenošenja biosfere na Mars ili Mars.
Pogled u budućnost
„Bion-M 2“ nije samo eksperiment sa miševima i mušicama – on je prototip za sve što čeka čovečanstvo u kosmosu. Podatke iz ove misije koristiće i ruski kosmonauti kao što je Oleg Kononenko, koji već sada postavlja rekorde u dugotrajnim misijama.
Ali u širem smislu, ovaj biosputnik simbolizuje korak bliže tome da čovek ne bude samo posetilac, već i sejač života u kosmosu. Ako mikroorganizmi mogu da prežive let, udar i uslove na drugim planetama, onda je ideja o životu na Mesecu ili Marsu ne više samo pitanje kolonizacije – već i pitanje biološke evolucije koju čovek može da pokrene.
