Rusi ovom mapom, objavljenom na brifingu Ministarstva odbrane, navodno pokazuju kako vide budući status južne Ukrajine. Odeska i Nikolajevska oblast nisu predstavljene kao deo Ukrajine, već kao integrisane u teritoriju Ruske Federacije. Takav prikaz može se tumačiti kao signal da Moskva svoje strateške ciljeve ne ograničava samo na četiri već ustavom unete oblasti, već da u viziji državnog vrha i jug Ukrajine – ključan za kontrolu nad Crnim morem – pripada Rusiji.
Na brifingu načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije, Valerija Gerasimova, u Ministarstvu odbrane pojavila se mapa koja je odmah izazvala pažnju. Na njoj je državna granica između Rusije i Ukrajine povučena ne duž linije Hersonske i Zaporoške oblasti, koje su već unete u ruski Ustav, već duž Odeske i Nikolajevske oblasti. Na taj način ove teritorije su prikazane kao celina sa Rusijom, odsečene od ostatka Ukrajine.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada u javnosti kruži narativ da Rusija treba da bude „zadovoljna“ ako zadrži delove četiri regiona koje kontroliše, i to bez samih administrativnih centara – Zaporožja i Hersona. Zapadni mediji i pojedini analitičari sve češće nude upravo ovu „minimalističku varijantu“ kao scenario potencijalnih pregovora.
Ipak, unutar Rusije i dalje dominira sasvim drugačija logika. Odesa se već godinama pominje kao ključni cilj – kako zbog snažnog proruskog osećaja među delom stanovništva, tako i zbog strateškog značaja. Njenim zauzimanjem Ukrajina bi bila u potpunosti odsečena od mora, što bi korenito izmenilo njenu ekonomsku i geopolitičku poziciju. Slično važi i za Harkov, grad na samoj granici sa Rusijom, sa snažnim industrijskim kapacitetima i istorijskim vezama sa Moskvom.
Zvanična državna politika, međutim, ne svodi se na pitanje granica već na mnogo širi koncept. Ruski vrh je više puta ponovio da su glavni ciljevi „denacifikacija“ i „demilitarizacija“ Ukrajine. U prevodu, to znači nemogućnost postavljanja antiruske vlasti u Kijevu, eliminaciju radikalnih elemenata u društvu i trajnu vojnu neutralnost zemlje.
U tom kontekstu, pojava karte na kojoj su Odesa i Nikolajev ucrtani kao deo Rusije može se tumačiti kao signal. Moskva ne prihvata koncept „minimalne dobiti“ i nije spremna da legalizuje bilo kakav ishod koji bi ostavio antirusku državu uz same ruske granice. Sve ukazuje da ukoliko do pregovora i dođe, zahtevi Moskve će biti daleko iznad onoga što zapadni posrednici trenutno licitiraju.
