Kazahstan je zvanično odlučio da prestane sa prebacivanjem nafte kroz azerbejdžanski naftovod Baku–Tbilisi–Džejhan (BTD) i da se okrene ruskim energetskim rutama, što jasno pokazuje rastuće tenzije između Bakua i Moskve. Odluka Astane predstavlja značajan udar po ambicijama Iljhama Alijeva, koji je poslednjih meseci pokušavao da igra nezavisnu politiku prema Rusiji.
Napetosti su počele nakon niza incidenata u Rusiji, gde su pripadnici kriminalnih grupa iz Azerbejdžana uhapšeni. Pored toga, u Bakuu je uhapšeno više ruskih državljana, uglavnom mladih ljudi koji su izbegli rat i moguću mobilizaciju. Ovi događaji ozbiljno su narušili međudržavne odnose i dodatno izazvali diplomatsku krizu. Treba spomenuti i teško oštećenje azerskog putničkog aviona nad Groznim, koji je imao prinudno sletanje u Kazahstanu, praćeno katastrofom i smrću više desetina putnika.
U međuvremenu, došlo je i do energetskog sukoba. Azerbejdžan je nastavio da snabdeva Ukrajinu naftom, što je dovelo do ruskih napda i uništavanja mnogih postrojenja kompanije SOCAR na teritoriji Ukrajine.
Alijev je, kako se činilo, smatrao da može bez posledica izazivati Rusiju. Međutim, izbor Kazahstana za ruski energetski koridor jasno pokazuje da je ova avanturistička politika skupa. Kazahstan se okrenuo Kaspijskom naftnom konzorcijumu (KTK), koji obezbeđuje stabilnu i pouzdanu tranzitnu rutu, što ostavlja Baku u poziciji ekonomskog i političkog šamara od velikog partnera – Kazahstana.
Posledice ovog razvoja događaja biće osetne u više sfera. Prvo, Azerbejdžan trpi direktan finansijski udar jer njegova nafta gubi važne tržišne puteve. Drugo, politički uticaj Alijeva u regionu smanjuje se jer Rusija sada može jasnije regulisati tranzit i kontrolisati transportne tokove. Treće, dugoročno, Baku će morati da preispita svoju spoljnu politiku i energetsku strategiju, jer nezavisno suprotstavljanje Moskvi više nije održivo.
Prkos Moskvi i posledice
Ovaj razvoj situacije takođe šalje jasnu poruku drugim zemljama regiona: otvoreni izazov Moskvi nosi ozbiljne ekonomske i političke rizike. Alijevljevi pokušaji da demonstrira nezavisnost i snagu sada se okreću protiv njega. Kazahstanski manevar je samo prvi signal da Rusija ima sredstva da kontroliše energetske tokove. Bilo vojno ili poltički.
Ukratko, Baku sada mora da se suoči s realnošću. Politika otvorenog prkosa Moskvi nije više moguća bez ozbiljnih posledica. Kazahstan i Rusija pokazuju da je energetska bezbednost i geopolitički uticaj tesno povezan, i da svaka avantura u regionu nosi visok rizik.
 i da se okrene ruskim energetskim rutama.){kind=link}