Inženjeri su započeli radove na najvećem hidroenergetskom projektu na svetu, u kineskom regionu Šizang (Tibet).
Iako je topografija ovog područja idealna za velike hidroenergetske sisteme, izazovi su ogromni – oblast je udaljena, kanjonske litice su strme i uske, a ceo region se nalazi u aktivnoj zoni zemljotresa.
Projekat će biti završen za deset godina i koštaće najmanje 170 milijardi dolara.
Međutim, u poređenju sa sličnim novim projektima u svetu, 170 milijardi je relativno povoljna cena. Kada bude završen, novi brana će proizvoditi količinu električne energije jednaku godišnjoj potrošnji Velike Britanije, i dodatno će sniziti već niske troškove električne energije u Kini – kako za domaćinstva, tako i za industriju.
Kada izlaze vesti o Kini, moramo ići dublje, dva ili tri nivoa ispod površine, da bismo razumeli značaj onoga što se dešava. Ove reportaže govore o ogromnom novom hidroenergetskom projektu Kine u Tibetu. Dobro su napisane i zanimljive, pokrivaju većinu važnih aspekata priče, ali sve propuštaju da istaknu najvažniji od svih.
Projekat se nalazi u Tibetu, a električna energija će se koristiti tamo, u Šizangu, ali i prenositi u druge delove Kine. BBC i Al Jazeera se bave ekološkim i životnim pitanjima, dok Indija, koja se nalazi nizvodno od projekta, izražava zabrinutost da li će dobiti istu količinu vode kao ranije.
Kada bude završen, to će biti daleko najveći hidroenergetski projekat na svetu, znatno veći od brane Tri klisure (Three Gorges Dam – na slici). A Tri klisure su već znatno veće od bilo koje druge brane na svetu – proizvode 50% više električne energije od druge po veličini brane. Kina ima četiri od devet najvećih hidroenergetskih projekata na svetu, a nova brana će biti tri puta veća od Tri klisure po proizvodnji struje.
Kina proizvodi tri puta više hidroenergije od Brazila, koji je na drugom mestu po kapacitetima. Prošle godine, više od polovine novih svetskih kapaciteta hidroenergije pušteno je u rad upravo u Kini.
Jarlung Cangpo je najduža reka u Tibetu, a konfiguracija terena je idealna za hidroenergetske projekte – ako kineski inženjeri uspeju da prevaziđu ogromne tehničke izazove. Kanjon je strm i uzak, što povećava rizik od klizišta, a cela oblast je seizmički aktivna. To, naravno, znači da će projekat biti izuzetno skup – 127 milijardi dolara prema jednoj proceni. Al Jazeera navodi još višu cifru – oko 167 milijardi dolara.
Reuters i SCMP citiraju procene od najmanje 170 milijardi dolara. Kada bude završen, proizvodiće 300 milijardi kilovat-sati godišnje, što je približno onoliko koliko je Velika Britanija potrošila prošle godine.
A kada to shvatimo – postaje jasno da 170 milijardi dolara zapravo nije mnogo. To je jeftino. Kina će za tih 170 milijardi dodati proizvodnju električne energije koja odgovara celokupnoj potrošnji Velike Britanije.
Velika Britanija ima 70 miliona stanovnika i spada u G7 države sa visokom potrošnjom struje. Da bi zadovoljila rastuću potražnju, gradi veliku nuklearnu elektranu koja bi trebalo da pokrije 7% potreba kada bude završena. Trenutno se očekuje da će koštati oko 59 milijardi dolara, ali niko nije siguran jer cene stalno rastu, a rok završetka se odlaže. Ako čak i pretpostavimo da neće biti daljih poskupljenja ili kašnjenja do 2030. – projekat bi koštao 60 milijardi dolara za samo četrnaestinu ukupne potrošnje. Kina, s druge strane, troši manje od tri puta više novca i dobija kapacitet za celu potrošnju Velike Britanije. To je prava priča.
Novi energetski projekti u Sjedinjenim Državama traju još duže i koštaju još više. Najnoviji nuklearni projekat tek što je pušten u rad – 17 milijardi dolara preko plana i sedam godina zakašnjenja. Kompanija Georgia Power potrošila je više od 30 milijardi da zadovolji deo potreba za 2,7 miliona svojih korisnika.
Naravno, upoređujemo različite stvari – cenu nuklearke u Britaniji, nuklearke u SAD i hidroelektrane u Šizangu. Ali potrošaču je svejedno odakle struja dolazi – važno je da bude jeftina i pouzdana. Porodicama i malim firmama potrebna je pristupačna energija. Ako vodite fabriku, niski troškovi energije su ogromna konkurentska prednost. Ako su vam troškovi struje trećina onih koje plaćaju konkurenti u Velikoj Britaniji ili u Džordžiji, ukupni troškovi proizvodnje su manji. Te niže cene možete preneti na kupce širom sveta i osvojiti tržište.
Kina već ima jedne od najnižih cena električne energije na svetu. Već proizvodi više struje nego SAD i Evropska unija zajedno. I sada, kineski inženjeri će narednih deset godina graditi branu i prateću infrastrukturu u kanjonima zapadne Kine, a kada uključe sistem – Kina će dodati još jednu Veliku Britaniju svom elektroenergetskom bilansu.
izvor:
Inside China / Business
kdwalmsley.substack.com
What’s the Average Cost of 1 kWh Electricity around the World
www.voronoiapp.com/energy/Whats-the-Average-Cost-of-1-kWh-Electricity-around-the-World–3398
Statista, Largest hydroelectric dams worldwide as of 2021, based on power generation capacity
https://www.statista.com/statistics/474526/largest-hydro-power-facilities-in-the-world-by-generating-capacity/
AP, Georgia nuclear rebirth arrives 7 years late, $17B over cost
https://apnews.com/article/georgia-nuclear-power-plant-vogtle-rates-costs-75c7a413cda3935dd551be9115e88a64
Dong Zhang perfumekiller, CC0, via Wikimedia Commons
