Osnivač kompanije Anduril u svom javnom nastupu iznosi viziju budućeg rata između Tajvana i Kine, tvrdeći da će 2029. Ostrvo pobediti zahvaljujući naprednoj tehnologiji — hiljadama dronova opremljenih veštačkom inteligencijom, podmornicama bez posade i masovno proizvedenim raketama. Naravano, u svemu tome će pomoći njegova kompanija.
Palmer Laki, osnivač kompanije Anduril, je nedavno prisustvovao primopredaji dronova Altius-600M Tajvanu. Svoj susret sa zvaničnicima je iskoristio za promociju tehnologija koje razvija njegova kompanija, uz svoje prognoze sukoba sa Kinom. On smatra da se Tajvan može odbraniti od invazije.
On svoju argumentaciju temelji na iskustvu iz Ukrajine, gde je, kako tvrdi, lično išao na front u želji da obučava ukrajinske snage za korišćenje njegove tehnologije. Predstavlja Ukrajinu kao simbol tehnološke superiornosti u borbi protiv Rusije — sa dronovima vrednim par hiljada dolara koji pogađaju duboku rusku pozadinu, potiskuju Crnomorsku flotu i razaraju strategijsku avijaciju.
Međutim, Laki se u svom obraćanju ne zadržava samo na tehničkim aspektima savremene odbrane, već se vešto uklapa u klasični diskurs zapadne bezbednosne elite o “imperijalnim ambicijama komunističke Kine”. Govoreći o navodnoj predstojećoj invaziji na Tajvan, on koristi rečnik koji podseća na hladnoratovsku retoriku. Govori o “snu” Si Đinpinga koji mora biti uništen, o totalitarnoj pretnji koju samo slobodan svet i napredna tehnologija mogu zaustaviti. Takvi epiteti služe da uplaše publiku, i tako opravdaju nove vojne budžete i učvrste pozicije onih koji su direktni profiteri militarizacije. Jedan od njih je i Lakijev Anduril.
Sopstveni imidž Laki gradi kao moderni vunderkind — mladi vizionar koji je sam, bez klasičnih struktura, stvorio tehnološki startap koji sada naoružava najmoćnije armije sveta. On se pozicionira ne samo kao dobavljač, već i kao strateg, čovek koji generalima i političarima govori kako će izgledati budući ratovi. Taj lični narativ — od inženjera do tehnološkog proroka — prati agresivan marketing, u kome se geopolitičke krize pretvaraju u komercijalne prilike.
Međutim, u ovakvom narativu se svesno zanemaruju realnosti i dublja strategijska dinamika. Ukrajina, i pored sve tehnologije i zapadne pomoći, troši resurse i ljudstvo u ratu bez jasne perspektive pobede. Trenutno su čak i SAD spremne i potenciraju mirovne uslove koji su apsolutno neprihvatljivi za Ukrajinu. Ako se ista logika primeni na Tajvan, onda je jasno da je ovaj scenario više prodajna prezentacija nego ozbiljna strategija koju biste poželeli zemlji. Za osnivača Anduril-a, kao i mnoge u američkoj odbrambenoj industriji, ishod po Tajvan u krajnjoj liniji nije presudan. Važno je da se nastavi prodaja.
