Butan, monarhija na Himalajima, se nalazi u ne tako druželjubivom zagrljaju između dva kolosa – Narodne Republike Kine i Indije. Priklješten između dva teškaša, Butan je već na samom „Krovu sveta“, pa nemajući gde, mora da učestvuje u prepucavanju svoja dva suseda. Međutim,ti susedi se često razračunavaju. Po “džentlemnskom” dogovoru koji postoji među vladama dve drevne civilizacije, vojnici, graničari, prilikom susreta ne koriste oružje. To ne znači da pri rešavanju sporova na granici nema teško povređenih, pa čak i poginulih. Nije tajna da Kina i Indija jedna na drugu gledaju kao na rivala. U slučaju hipotetičkog rata između ove dve zemlje, jedna od polaznih tačaka sukoba može biti teritorija današnje Kraljevine Butan, preciznije, Doklamska visoravan.
DOKLAMSKA VISORAVAN JE MAČ KOJI VISI NAD INDIJOM
Odnosi Butana i Kine su optrećeni teritorijalnim sporovima, a jedan od njih je i Doklamska visoravn. I jedna i druga zemlja polažu pravo na ovu teritoriju. Međutim, Doklam je za Kinu značajan jer se nalazi jako blizu vitalne i ranjive tačke po Indiju. Reč je o koridoru Siliguri.
Koridor Siliguri je izrazito uzak pojas koji spaja istočni, izolovani, deo Indije sa maticom. Govorimo o koridoru na koji se nastavlja nekoliko indijskih saveznih država i koje su u potpunosti odvojene od ostatka Indije. Koridor, poznat i pod nazivom, „Kokošiji vrat“ je toliko uzak da na pojedinim delovima ima širinu od jedva nekoliko desetina kilometara. Provlači se kroz državu Zapadni Bengal. Bez ovog uskog koridora nekoliko saveznih država – Manipur, Sikim, Asam, Arunačal Pradeš, Nagaland, Megalaja, Mizoram, su fizički odvojeni od Indije.
U međuvremenu, Kina u u severnom Butanu gradi vojnu infrastrukturu i puteve, vršeći pritisak na Butan da preda Kini Doklam. Za uzvrat bi se Kina povukla iz severnog Butana. Kini je Doklam važan jer visoravan praktično naleže na kritični indijski koridor i kao mač visi nad indijskim „Kokošijim vratom“. Indija sasvim opravdano strahuje jer je Doklam geografski pogodan za razmeštaj vojnih kapaciteta kineske armije. Sa Doklama se pruža savršen pogled na Siliguri. U slučaju ratnog sukoba, Kina bi u prvoj etapi jurnula u pokušaju da ovlada koridorom Siliguri, i tako „preseče“ Indiju na dva dela. Ovim bi se indijske države – bivša monarhija Sikim i preostalih 7 saveznih država, poznatih kao „Sedam sestara“, fizički odvojile od Indije.
BUDUĆI IZAZOVI I DOKLAM
Butan se između dva giganta oseća nelagodno. Sporazumom iz 2007. monarhija se obavezala da će štiti bezbednosni interes Indije. To znači da se, primera radi, ne može odreći visoravni Doklam. Butan je danas politički više naklonjen Indiji, koja finansira i dobar deo rashoda ove male države. Ovakav odnos, sa druge strane, provocira Narodnu Republiku Kinu. Indija je svesna svoje ranjivosti na Himalajima i inferiornosti Kraljevine Butan, koja broji tek oko 750.000 stanovnika. Monarhija, koja zastupa koncpet „bruto nacionalne sreće“, teži da omogući svojim siromašnim podanicima zadovoljstvo života kroz dostignuti „indeks sreće“. Teško je očekivati da zemlja sa takvom ideologijom neće biti spremna za kompromis pored moćnih suseda. Zato je izvesno da će se o Doklamu i njegovom geostrateškom značaju još mnogo govoriti.
Photo: Bernard Gagnon, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
