Verovatno najpoznatija filmska trilogija 20. veka nastala je na osnovu stranica Marija Puzoa. Knjiga je doživela fantastičnu popularnost krajem šezdesetih i poslužila kao inspiracija za film.
Fabula knjige “Kum” je smeštena u Njujork posle Drugog svetskog rata i prati život sicilijanske porodice Korleone i njene kriminalne i poslovne aktivnosti. Don Vito je glava porodice (familije). Vođenje posla zasniva na tradicionalnim metodama, odbivši da u portfelj porodice pridoda i poslove sa drogom ulazi u sukob sa drugom njujorškom porodicom koji potom prerasta u krvav mafijaški rat.
Puzo opisuje džentlmenske i domaćinske manire Vita Korleonea kojem su, paradoksalno za taj svet, lojalnost i pravičnosti na prvom mestu. Oblikuje likove njegova tri sina, Santinija – temperamentnog gangstera koji donosi odluke u afektu, staloženog i školovanog Majkla i povučenog i fragilnog Freda. Likovi njihove sestre Konstance i majke najbolje prikazuju težak položaj žene u tradicionalnoj sicilijanskoj porodici. Puzo dodiruje nekoliko ženskih tema, što delo razdvaja od klasičnih krimi romana. Knjiga ženi posvećuje naročitu pažnju. Puzo piše i o mehanizmima na kojima se zasniva Holivud i Amerika, a čitaoca vodi i na izlet po konzervativnoj Siciliji. Film nam omogućava da sve to i vidimo.
Roman Kum bi trebao da se nađe i na polici svakog poslovnog čoveka. Puzo fantastično oslikava metode i vrednosti na kojima se temelji jedna tako složena organizacija. Te metode i vrednosti nisu uvek nasilje i pohlepa. Don Vito zna kada treba da deluje, a kada, bez obzira na sve okolnosti, ne sme da preduzima akcije. Njegova najbolja karakteristika kao poslovnog čoveka i vođe kriminalne organizacije je što ume da sasluša ljude. Zatim, on poseduje enormno strpljenje. Procenjuje kada treba da posluša svog konsiljerija Toma Hegena, a kada svoj instikt. Dobre odluke i strpljenje bi od likova kao što su don Vito, don Majkl i Tom napravile uspešne i bogate ljude i van okvira kriminalnih aktivnosti.
[Photo: Flickr user Marco Nürnberger]
